Proteza na zubnim implantima

Zubna proteza stabilizirana implantima, tačnije lokatorima, podrazumeva ugradnju između dva i četiri dentalna implanta po vilici i postavljanje dentalne proteze na ugrađene zubne implante.

Izrađuje se kod pacijenata koji su izgubili sve prirodne zube u jednoj ili obe vilice.

Gubitak svih zuba nije lako podneti i predstavlja pravi šok za pacijente. Bez zuba je umanjena funkcija, otežana ishrana, a govor postaje nerazgovetan. Većina ljudi danas mnogo polaže na estetski izgled, koji usled bezubosti bude znatno izmenjen. Osim što nema zuba i osmeha, donja trećina lica počinje da se deformiše, vrh nosa i brade se približavaju, obrazi i usne kolabiraju, dajući licu izgled znatno starije osobe nego što zaista jeste.

U stomatološkoj ordinaciji Cvjetković smo upoznati sa svim pomenutim problemima naših pacijenata. Zato smo radili na tome da možemo da vratimo njihov osmeh i samopouzdanje. Zubnom protezom na implantima postižemo veliki komfor tokom jela i govora, jer je potpuno stabilna na ležištu i ne pomera se. Pacijenti ponovo počinju da uzimaju hranu na koju su navikli.

Velika prednost zubnih proteza na implantima je što daju odlične estetske rezultate. Gotovo da nema ograničenja kada je estetika u pitanju – ne samo da balansiraju donju trećinu lica, popunjavaju usne i obraze, već daju i prelep prirodan osmeh.

Ukoliko pacijent želi, može da se radi i individualizirana proteza kod koje kopiramo prirodan osmeh od vremena pre gubitka zuba. Posebnim materijalima i tehnikama modelujemo desni tako da zubi izgledaju kao da iz njih izrastaju, te se ne vidi da je u pitanju proteza. 

Razlike između mobilne zubne proteze i fiksnog mosta na implantima

Ključne razlike između proteze na zubnim implantima i fiksnog zubnog mosta je u tome što je proteza manje komforna, ali je sa druge strane cenovno povoljnija i može da se skida, što olakšava održavanje.

Proteza, za razliku od mosta prekriva veći deo desni, odnosno ima granice i veličinu sličnu standardnim totalnim protezama. Međutim, veoma je stabilna u ustima pa se pacijenti na nju brzo naviknu. Zubne proteze na implantima, iako čvrsto stoje, bi trebalo da se izvade iz usta nakon svakog jela, operu, i ponovo vrate u usta. U toku jela se može očekivati povremeno zapadanje hrane, blago pomeranje samog implantnog rada i osećaj koji nije isti u poređenju sa prirodnim zubima.

Pacijenti koji su ranije imali obične zubne proteze su po pravilu više nego zadovoljni protezama na implantima, ali pacijenti koji su donedavno imali prirodne zube ponekad očekuju više od proteze.

Velika prednost proteze na implantima u odnosu na fiksni most je to što ne zahteva mnogo kosti i u većini situacija kada je pacijent izgubio svoju kost – ne zahteva nadogradnju kosti. Procedura ugradnje implantata i izrade zubne proteze je jednostavna i relativno jeftina.

Razlike zubne proteze na implantima i standardne totalne proteze

Ono što protezu na implantima razlikuje od obične proteze je izuzetna stabilnost, posebno u donjoj vilici. Obične totalne  proteze su znatno nestabilnije u donjoj nego u gornjoj vilici, te se pacijenti često muče sa donjom protezom. Teško im je da žvaću, ponekad i da govore, jer se proteza vrlo lako pomeri sa ležišta čak i pri najmanjim pokretima usana i jezika. Na svu sreću, postoji rešenje i za takve probleme a to je izrada zubne proteze ili fiksnog mosta na implantima.

Izrada proteze na implantima

Sama procedura izrade proteze je relativno jednostavna. Idealan broj dentalnih implanata za zubnu protezu na drikerima je četiri na svakoj vilici, ali često se rade i proteze sa tri implanta po vilici. Prva faza izrade dentalne proteze na implantima podrazumeva ugradnju dva do četiri zubna implanta, i potom period mirovanja od oko tri meseca za srastanje titanijumskih šrafova sa viličnom kosti. Nakon toga zubni implanti se otvaraju, na njih se postavljaju lokatori, a u dentalnu protezu se ubacuju matrice koji će se kačiti na implantne lokatore kao drikeri. Nova zubna proteza se uglavnom izrađuje nakon par meseci od ugradnje titanijumskih implanata, a u međuperiodu se nosi stara zubna proteza koja je mekano podložena. U određenim slučajevima se može izraditi nova proteza pre ugradnje zubnih titanijumskih implanata i koristiti se u periodu dok zubni implanti srastaju za viličnu kost.

Pomenuli smo već da kod zubne proteze ne morate brinuti o eventualnim komplikacijama, jer ukoliko se dogodi da se titanijumski implant ne integriše u viličnu kost cela implantno-protezna konstrukcija nastavlja da se drži na preostala tri implanta. Postoji mogućnost i da se naknadno ugradi novi implant i da se proteza ponovo drži na 4 implanta. Takođe, mnogo je lakše reparirati zubnu protezu ako se nešto dogodi sa samom protezom nego reparirati fiksni cementirani rad. Doduše, ova lakoća održavanja dolazi na uštrb komfora i funkcionalnosti (u odnosu na fiksni rad).

Važno je napomenuti da zubna proteza na implantima omogućava lak prelazak sa proteze na fiksni implantni protetski rad, jer je više od polovine implanata već na mestu.