Zalivanje fisura
Zalivanje fisura – bezbolan tretman kojim se “zalivaju“ grizne površine bočnih zuba
Karijes može nastati kod bilo kog čoveka, u bilo kom životnom dobu, a predilekciono mesto za njegov razvoj su grizne površine bočnih zuba. Ako pređete jezikom po tim površinama, osetićete gruba udubljenja, tj. fisure u kojima se zadržavaju hrana i bakterijski plak. Iako Vaše dete brižljivo vodi računa o oralnoj higijeni, takve fisure je ponekad nemoguće očistiti svakodnevnim oralno – higijenskim metodama. Vlakna zubne četkice ne mogu dopreti do mikroskopskih udubljenja i ukloniti sitne delove hrane ili zubnog plaka. To predstavlja opasnost od nastanka karijesa i česte posete stomatologu su neophodne.
Posetite nas kako bismo izvršili zalivanje fisura – potpuno bezbolan tretman kojim se “zalivaju“ grizne površine bočnih zuba, tj. stvara “barijera“, čime se štiti zub od štetnih spoljašnjih uticaja. Sama intervencija traje veoma kratko, uz potpun komfor za mlade pacijente.
Kako karijes na bočnim zubima nastaje u ranom životnom dobu, jasno je da su deca i adolescenti očigledni kandidati za ovakav pouzdan i efikasan tretman. Naravno, zalivanje fisura može da se radi i kod odraslih osoba ukoliko su zubi intaktni i za ovakav tretman indikovani.
Šta se koristi za zalivanje fisura?
Koriste se tzv. sileri. To su posebni stomatološki materijali, ima ih različitih vrsta, a u praksi su se kao najbolji pokazali sileri na bazi kompozita. Važno je da su dugotrajni, da imaju dobru adheziju za zub, a neki od njih otpuštaju fluoride čime dodatno štite zubnu supstancu.
Na kojim zubima se radi zalivanje fisura?
Generalno važi pravilo da se zalivanje fisura radi na zubima kod kojih postoje duboka udubljenja na griznim površinama. Nije strogo determinisano da li se radi na molarima ili premolarima, na mlečnim ili stalnim zubima. Najčešće se zalivaju fisure na stalnim molarima ili premolarima, veoma retko na mlečnim zubima.
Da li je neophodno da se zalivaju fisure?
Zalivanje fisura naravno nije neophodno kod zuba koji imaju plitke fisure dostupne svakodnevnom čišćenju. Takve fisure ćete prepoznati po njihovom zaobljenom dnu, na njima se ne skuplja pigmentacija. Suprotno, kod fisura koje su duboke, uske i teško dostupne za čišćenje preporuka je da se one zaliju.
Kada je najbolje uraditi zalivanje fisura?
Odgovor je jednostavan – čim zub nikne dovoljno da nije pokriven desnima i da može da se obezbedi suvo polje rada. Uglavnom počinje oko 6. ili 7. godine deteta kada niču prvi molari. Zalivanje fisura može da se radi i kod zuba koji su već neko vreme iznikli ali još uvek nije došlo do taloženja pigmentacija. Već pigmentisane fisure se ne zalivaju jer bi takva procedura mogla da dovede do kasnijeg karijesa.
Naši specijalisti će proceniti da li je potrebno zaliti fisure kod Vašeg deteta i predložiti sve neophodne mere kako bi dete sačuvalo sve zdrave zube.
Kako izgleda i koliko traje procedura?
Zalivanje fisura je potpuno bezbolan metod. Deci ga prikažemo kao lakiranje noktiju ili farbanje autića. Anestezija se ne daje jer nema preparacije zuba. Zub se očisti vodom i četkicom a potom sledi premazivanje sredstvima koja će omogućiti adheziju silera za zub. Na kraju se aplikuje siler i ispolira. Zalivanje fisura za jedan zub traje oko 15 minuta.
Koliko je dugotrajno zalivanje fisura?
Istina je da je kod zalivanja fisura siler adheriran na vrlo malu površinu zuba i da ne treba očekivati da bude dugotrajan poput klasične plombe. Međutim naša iskustva su pokazala da može da traje dugo godina, dešava se i tokom celog osmogodišnjeg školovanja deteta.
Da li mogu da dobijem karijes nakon zalivanja fisura?
Naravno da možete. Siler štiti zub od karijesa samo na griznoj površini (tamo gde je aplikovan) i nema nikakvog uticaja na bočne površine zuba. Da biste zaštitili ostale površine neophodna je dobra oralna higijena i obavezna upotreba konca za zube. Svakako tu su i redovne stomatološke kontrole kada će naši lekari proveriti da li je siler ostao inaktan i da li i dalje štiti zub.