Šta je ugradnja kosti – augmentacija i kada se koristi?

Augmentacija (nadogradnja, povećanje) kosti predstavlja ceo niz zahvata koji se preduzimaju da bismo povećali volumen kosti radi omogućavanja postavljanja zubnog implanta. Sve procedure, uglavnom, uključuju dodavanje koštanog materijala. To može biti autologna kost (koštani transplantat uzet sa drugoga mesta u pacijentovim ustima) ili veštačka kost.

Augmentacija koštanog i mekog tkiva usne šupljine važan je zahvat u implantologiji i ne treba bežati od istog. Neophodno je da oko ugrađenog implantata postoji dovoljna količina kosti jer će ona omogućiti dugotrajnost samom implantu. Nedovoljna količina kosti vodi u probleme i upale oko implanta, zvane periimplantitis a kasnije i do odbacivanja implanta. Povlačenjem tanke kosti, povlače se i desni a rezultat je infekcija i veoma loš estetski efekat.

Ukoliko postoji nedostatak tvrdog ili mekog tkiva, pacijent neće biti zadovoljan finalnim rezultatima ugradnje zubnog implanta.

Augmentacija mekog tkiva se radi kada oko zubnog implanta postoji manjak mekog tkiva. Može se raditi različitim metodama i to za vreme augmentacije koštanog tkiva ili kao poseban zahvat posle implantacije ili za vreme otvaranja implanta.

Današnja tehnologija je toliko napredovala da čak i ako nemate zadovoljavajuću strukturu ili gustinu kosti u koju bi se trebao ugraditi implant – postoje metode koje taj problem rešavaju. Put do lepog osmeha nikada nije bio jednostavniji, jer hirurške tehnike omogućavaju nadogradnju kosti kako bi se dobila prirodna novostvorena kost – osnova za zubne implante.

Kada je vreme za augmentaciju ili nadogradnju kosti?

Vreme za nadogradnju kosti je uvek kada ista nedostaje. Što ranije „uhvatimo“ proces gubitka kosti (usled infekcija, parodontopatije, vađenja zuba), to će i uspešnost nadogradnje biti veća.

 Nadogradnja kosti može da se izvodi dodavanjem kosti u visinu (vertikalna augmentacija), u širinu (horizontalna) ili kao kombinovana augmentacija.

Jednom kad se izgubi prirodni zub, vilična kost na tom delu atrofira (stanjuje se). To je u potpunosti prirodan proces, slično atrofiji mišića ako se ne bavite fizičkim aktivnostima. Ako je pre gubitka zuba njegov koren bio zahvaćen upalnim procesom, tada će resorpcija kosti biti brža i u većem obimu jer u tom slučaju bakterijska infekcija dodatno uništava kost. Da bi zubni implant mogao ispuniti svoju funkciju, mora biti potpuno u kosti. Ako volumen kosti nije zadovoljavajući, mora da se uradi augmentacija kosti pre samog postavljanja implanta.

Nadogradnja kosti je često neophodna prilikom ugradnje implanta u prednjim, estetskim regijama vilica. S obzirom da desni, odnosno meko tkivo prati konture kosti koja se nalazi ispod, svaki nedostatak kosti vodi u nedostatak desni, odnosno do lošeg estetskog rezultata.

Ako pacijent mora da izvadi zub i da na njegovo mesto ugradi zubni implant, najbolje rešenje je, ako postoji mogućnost, istovremeno izvaditi zub i ugraditi implant, te augmentirati kost. Na taj način postavljamo implant na mesto gde je upravo izvađen zub, a u preostale šupljine se ugrađuje najbolje prirodna kost.  Tako se zaustavljaju ili usporavaju procesi resorpcije kosti, te skraćuje vreme oporavka. Svi upalni procesi moraju biti sanirani pre implantoloških zahvata.

Šta se radi ako nema dovoljno kosti za ugradnju implanata?

Ako je pacijent odavno izgubio zub, a nema dovoljno kosti za ugradnju implanata, u tom slučaju najpre treba nadomestiti izgubljenu kost da bi se stvorila kvalitetna baza za ugradnju implanata. Sledi ugradnja veštačke ili prirodne kosti i nakon tog postupka potrebno je sačekati od 4 do 5 meseci ako se koristila prirodna i od 6 do 9 meseci ako se koristila veštačka kost, pre ugradnje implanata.

Ako se zubni implant ugrađuje u gornju vilicu (maksilu), često je dno maksilarnog sinusa postavljeno nisko. U tom slučaju pristupa se podizanju dna sinusa, što se naziva i sinus lift.

Gubitkom zadnjih gornjih zuba dolazi do atrofije vilične kosti te do spuštanja dna maksilarnog sinusa. Da bi se postavio implant u to područje, potrebno je podići dno maksilarnog sinusa i napraviti mesto za implant. Tu na scenu stupaju naši vrhunski stomatolozi koji se bave ugradnjom veštačke kosti (augmentacija).

Na svu sreću danas imamo na raspolaganju i kratke i uske implante vodećih svetskih kompanija, te je nadogradnja kosti zbog upotrebe ovih implantata često i nepotrebna.

Da li je bolje koristiti prirodnu kost?

Definitivno je za svaku nadogradnju kosti uvek bolje koristiti prirodnu kost pacijenta ali to često zahteva dva operativna polja – mesto na koje se kost postavlja i donor mesto. Pokazalo se da korišćenje prirodne kosti pacijenta znatno povećava uspeh nadogradnje kosti i trebalo bi je koristiti u svim situacijama gde je to moguće.

Da li je augmentacija kosti bolan zahvat?

Ovaj hirurški zahvat se izvodi pod lokalnom anestezijom, tako da je apsolutno bezbolan tokom intervencije. Postoperativno mogu da postoje određeni bolovi koji prestaju upotrebom analgetika. Uvek je prisutan manji ili veći otok sa ili bez modrica. Postoperativni period traje oko 10 dana nakon čega se uklanjaju konci.

Nakon hirurškog zahvata potrebno je neko vreme da bi se od upotrebljene prirodne ili veštačke kosti stvorila dovoljno čvrsta kost koja može držati zubni implant.

Da bi se ubrzao ceo proces i izbegle dve operacije, najčešće se podizanje dna sinusa, ugradnja veštačke kosti (augmentacija) i postavljanje zubnog implanta obavlja jednim zahvatom.

Koliko traje oporavak posle hirurškog zahvata ugradnje veštačke kosti?

Svaki hirurški ili operativni zahvat zahteva posebnu negu koja mora da usledi posle operacije. Nakon ugradnje kosti uvek je prisutan manji ili veći otok sa ili bez pratećih modrica.  Poželjno je stavljati hladne obloge na mesto zahvata radi smanjenja otoka.

 U slučaju bolova potrebno je uzimati analgetike koje preporučuje naš lekar specijalista. Konci se obično vade 7 do 10 dana nakon zahvata. Usta se ne smeju ispirati neposredno posle hirurškog zahvata, a nakon 48 sati se ispiraju propisanim antiseptikom pod uslovom da nema krvarenja. Ispiranje antiseptikom se ponavlja 2 do 3 nedelje nakon zahvata.

Neko vreme, pacijent mora da se strpi sa uzimanjem čvrste hrane (ili onom zrnaste konsistencije) jer se delići hrane mogu uvući u ranu. Nakon hirurškog zahvata preporučuje se samo meka ili tečna hrana, dok bi vruću hranu trebalo izbegavati.