Zavisi kako se isplanira sama ugradnja implantata i kako se izmodeluje krunica na implantu.
Nažalost, ovo može da bude jedan od nedostataka terapije implantima. I pomisao da se predeo oko implanta mora čistiti nakon svakog jela, upravo zbog zadržavanja hrane nije ni malo prijatna.
Naime prečnik implanta je znatno uži od prečnika vrata zuba (precnik implanta je oko 4 mm a vrata molara 8 mm). Iz toga proizilazi da, kada postavimo krunicu normalne širine oko 8 do 10mm na implant, veći deo krunice sa strane ostane nepoduprt. U tom praznom delu se često zadržavala hrana i ostaci su zaista morali da se čiste nakon svakog jela.
Pažljivim planiranjem cele konstrukcije „implant – suprastruktura – krunica“, taj problem je prevaziđen i pacijent nema problem sa zadržavanjem hrane. Ova konstrukcija u stvari čini „ceo zub“ i poenta je da bude oblikovana što je moguće sličnije prirodnom zubu i priljubljena intimno uz postojeće desni. Ovakvim pristupom eliminišemo stepenike i prazne uglove te ne postoji prostor u koji bi hrana zapadala. Takodje, implant mora biti ugradjen u kost dublje nego uobičajeno.
S obzirom da izričito pratimo ove smernice možete da budete bez brige, nakon naše terapije hrana neće zapadati, jer znamo koje korake treba da preduzmemo.
Zapadanje hrane oko implanta nije poželjno jer u dužem vremenskom periodu može da izazove upalu desni i kosti oko implanta (periimplantitis). Nelečen i agresivan periimplantitis dovodi do gubitka ne samo implanta već i okolne kosti.