Najčešća pitanja u stomatologiji

Zavisi kako se isplanira sama ugradnja implantata i kako se izmodeluje krunica na implantu. 

Nažalost, ovo može da bude jedan od nedostataka terapije implantima. I pomisao da se predeo oko implanta mora čistiti nakon svakog jela, upravo zbog zadržavanja hrane nije ni malo prijatna. 

Naime prečnik implanta je znatno uži od prečnika vrata zuba (precnik implanta je oko 4 mm a vrata molara 8 mm). Iz toga proizilazi da, kada postavimo krunicu normalne širine oko 8 do 10mm na implant, veći deo krunice sa strane ostane nepoduprt. U tom praznom delu se često zadržavala hrana i ostaci su zaista morali da se čiste nakon svakog jela. 

Pažljivim planiranjem cele konstrukcije „implant – suprastruktura – krunica“, taj problem je prevaziđen i pacijent nema problem sa zadržavanjem hrane. Ova konstrukcija u stvari čini „ceo zub“ i poenta je da bude oblikovana što je moguće sličnije prirodnom zubu i priljubljena intimno uz postojeće desni. Ovakvim pristupom eliminišemo stepenike i prazne uglove te ne postoji prostor u koji bi hrana zapadala. Takodje, implant mora biti ugradjen u kost dublje nego uobičajeno. 

S obzirom da izričito pratimo ove smernice možete da budete bez brige, nakon naše terapije hrana neće zapadati, jer znamo koje korake treba da preduzmemo. 

Zapadanje hrane oko implanta nije poželjno jer u dužem vremenskom periodu može da izazove upalu desni i kosti oko implanta (periimplantitis). Nelečen i agresivan periimplantitis dovodi do gubitka ne samo implanta već i okolne kosti.

Odgovor na ovo pitanje bi bilo pitanje – da li su cene zubnih implantata zaista visoke?

Nažalost i pored mnogo truda da sačuvamo sve zube, ipak u nekom vremenu dođe do gubitka jednog ili više zuba. Nedostatak i samo jednog zuba vremenom vodi u sve veće destrukcije susednih zuba, kosti, pomeranja zuba pa čak i do problema sa viličnim zglobovima.

Kako bismo sve ovo sprečili, potrebno je nadoknaditi nedostajući zub, po mogućnosti sa zubnim implantom.

Jednom adekvatno i pravilno ugrađen zubni implant će vas služiti najmanje 10 godina i svaki dan ćete ga koristiti ne samo za žvakanje već i da spreči već pomenute komplikacije.

Ugrađen zubni implant ne zahteva nikakve dodatne intervencije osim vašeg svakodnevnog čišćenja zuba i povremene kiretaže kod stomatologa, posebnim kiretama. Dakle, ne zahteva preterane dalje investicije.

Ako cenu zubnog implantata koji traje veoma dugo uporedimo sa svim ostalim cenama koje plaćate svakodnevno (održavanje automobila, gorivo, frizura, nokti, restorani, privatni časovi…) shvatićete da su u periodu od oko najmanje 10 godina zubni implanti u stvari – previše jeftini. A opet, nadoknađuju izgubljeni deo tela – zub. Složićete se, zdravlje je ipak prioritet.

Naravno, da bi ovakva računica zaista bila realna, zubni implant mora da bude adekvatno ugrađen, poštujući pravila i protokole ugradnje. U suprotnom, ukoliko zbog neadekvatnog stomatološkog rada ili neodržavanja od strane pacijenta dođe do komplikacija, može doći do gubitka implanta i nažalost to nije samo bačen novac. Tada „strada“ i vaša vilična kost, a nju je znatno teže nadoknaditi.

Obratite nam se jer smo edukovani za sigurnu i pouzdanu ugradnju zubnih implantata. „Naši“ implanti su godinama već dokazali svoju dugotrajnost kroz zadovoljne osmehe pacijenata.

Bol posle vadjenja zuba može da se javi i ako je vađenje proteklo uredno i ne postoje druge komplikacije. Obično oko drugog ili trećeg dana nakon vađenja zuba.

Tada govorimo o alveolitu a to je poremećaj u zarastanju rane. U svakoj rani se, posle vađenja zuba formira krvni ugrušak. On štiti ranu i služi kao baza za dalje zarastanje rane, formiranje mekog vezivnog tkiva a nekoliko meseci kasnije i koštanog tkiva. 

Kada posle vađenja zuba izostane formiranje adekvatnog ugruška (dolazi do njegovog raspadanja) javlja se veoma jak, konstantan, često pulsirajući bol koji ume da se širi i preko cele vilice. Pacijenti tada neprestano uzimaju lekove protiv bolova.

Iako niste sigurni da li se nešto ozbiljno zakomplikovalo nakon vađenja zuba, ne morate da brinete. U principu bol je i jedini simptom, odnosno jedina komplikacija alveolita u većini situacija, ništa se ozbiljnije zdravstveno ne dešava. 

Naravno, neophodno je da posetite stomatologa kako bi vam bila ukazana prva pomoć i eliminisani bolovi. Stomatolog će ustanoviti da li je bol posle vadjenja zuba posledica alveolita ili neke druge komplikacije koja možda zahteva hitno lečenje. 

Terapija alveolita podrazumeva kiretažu raspadnutog ugruška u lokalnoj anesteziji i aplikaciju određenih medikamenata u ranu. U većini situacija ova jednokratna pomoć bude dovoljna i bol jenjava. Ukoliko to nije slučaj, sutradan i narednih dana, sve dok traje bol,  menja se medikament u rani bez daljih kiretaža rane. 

Bol izazvana alveolitom traje najduže do 7 dana nakon vađenja zuba.

Ne, vađenje zuba nije bolna procedura. Svo vreme tokom vađenja možete osećati pritisak ali ne i bol. Možete čuti i razne zvuke „krckanja“ ili loma ako se zub polomi, ali to ne treba da vas brine. U periodu nakon vađenja zuba po potrebi se uzimaju analgetici.

Praktično pacijent to u većini slučajeva ne može da zna i tu odluku bi trebalo da prepusti stomatologu. Samo ponekad, ako se desi da je zub u terminalnoj fazi parodontopatije i veoma je mobilan jasan je znak da je zub indikovan za vađenje. 

Iako uvek pokušavamo da spasimo prirodan zub, ponekad moramo da pristupimo vađenju. Zubi kod kojih postoji infekcija na vrhu korena koja ne može biti izlečena konzervativno niti hirurškim putem su indikovani za vađenje. 

Zubi se ponekad, mada veoma retko, vade iz ortodontskih ili protetskih razloga.

U većini situacija vađenje zuba nije komplikovana procedura. Zub i okolna regija se anesteziraju. Proces počinje radom sa polugama kojima se zub lagano odvaja od kosti. U nekim situacijama zub se polugom ceo i izvadi. Ako to nije slučaj, vađenje se nastavlja kleštima. 

Nakon što je zub izvađen radi se inspekcija rane i zaustavlja blago krvarenje pomoću gaze koju zagrizete u trajanju od oko 10 minuta.

Ovo je veoma važno jer postoje neke stvari koje treba da izbegavate a opet ih većina pacijenata praktikuje.

Pravilo 1 – ne grickajte usnu, pogotovo ne onu koja je još uvek pod anestezijom. Često se desi, bez obzira na naša upozorenja, da pacijent „proba“  i igra se sa utrnulom usnom. Takva usna ne boli te pacijent nema kontrolu ugriza te se snažno ugrize što daje jake bolove nakon što prođe anestezija. 

Pravilo 2 – ranu nakon vađenja zuba ne ispirajte vodom, rastvorima, alkoholom i slično. Sukrvica je normalna pojava i dovoljno je samo da je ispljunete bez dodatnog ispiranja. Neprestano Ishrana je uobičajena kao i pranje zuba .

Koliko je potrebno da zaraste rana nakon vadjenja zuba?

Vreme koje je potrebno da zaraste rana nakon vadjenja zuba može varirati u zavisnosti od različitih faktora. Nakon vađenja zuba, važno je razumeti proces zarastanja rane kako biste znali šta očekivati i kako pravilno brinuti o svom oralnom zdravlju. Vreme potrebno za potpuno zarastanje rane može varirati od osobe do osobe i zavisi od nekoliko faktora.

Prvo, treba uzeti u obzir samu proceduru vađenja zuba. Uobičajeno je da većina rana zaraste u roku od 1 do 2 nedelje nakon vađenja. Međutim, ako je zub bio komplikovan za vađenje, na primer, ako je bio slomljen ili ako je bio potrebno dodatno hirurško vađenje, proces zarastanja može trajati duže.

Takođe, lokacija vađenja zuba igra ulogu u vremenu zarastanja. Zubi koji su dublje u vilici obično zahtevaju više vremena za zarastanje u poređenju sa onima koji su bliže površini. Osim toga, opšte zdravstveno stanje pacijenta ima uticaj na brzinu zarastanja. Rane kod osoba sa boljim opštim zdravljem i jačim imunološkim sistemom obično brže zarastaju. S druge strane, pacijenti sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima mogu imati sporije zarastanje.

Važan faktor u procesu zarastanja je i pravilna nega rane. Tokom prvih nekoliko dana nakon vađenja zuba, važno je izbegavati ispiranje ili dodirivanje rane kako biste sprečili infekciju. Stomatološki tim ordinacije QUEEN će vam pružiti detaljne instrukcije o nezi rane, uključujući uputstva o tome kako pravilno ispirati usta i koristiti eventualne lekove za bol ili prevenciju infekcije.

Uz strpljenje, pažljivu negu rane i redovne posete stomatologu, većina pacijenata može očekivati da se rana potpuno zaraste u roku od nekoliko nedelja nakon vađenja zuba.

Naravno, za početak se odmah javite stomatologu. 

Otoci u ustima i na licu se uglavnom javljaju zbog infekcije zuba. Otoci mogu da se jave i zbog infekcija drugih anatomskih struktura (pljuvačnih žlezda na primer) a stomatolog ili maksilofacijalni hirurg će postaviti dijagnozu i odgovarajući plan lečenja. Nije pametno da ovakve situacije rešavate sami, na svoju ruku. 

U ovom tekstu ćemo se zadržati na otocima nastalim zbog infekcije zuba. Nastaju tako što bakterije iz zuba prelaze u kost a potom i u meko tkivo i daju otok (u ustima ili na licu).  U početku je zub veoma bolan, čak i na dodir jezikom. Kada se javi otok bol zuba donekle jenjava. Nastali otok može da ostane lokalizovan na mestu gde je nastao a oni nelečeni ili kod slabe otpornosti organizma, otok se širi u okolna područja. 

Veoma je opasno ako infekcija krene put ždrela i grudnog koša ili u lobanju. 

U ovoj borbi protiv mikroorganizama izuzetnu ulogu ima odbrana i imunitet organizma. Antibiotici se obavezno ordiniraju u zavisnosti od celokupne kliničke slike. 

Zub uzročnik se često vadi, osim u slučajevima gde je moguće da se infekcija relativno brzo stavi pod kontrolu a zub je moguće izlečiti. Prosecanje tkiva, tzv. incizija u cilju eliminacije gnoja je obavezna kada za to postoje uslovi.

Izvadili ste zub i nastupa period zarastanja. Nažalost ni sada nismo potpuno mirni – ni vi ni mi stomatolozi, jer brojne komplikacije mogu da nastanu i nakon uspešnog vađenja zuba. 

Najčešće nakon prestanka dejstva anestezije, rana izvađenog zuba počinje da boli. Ovaj bol, umerenog intenziteta daje okolno meko tkivo i prekinuta vlakna koja su povezivala zub sa kosti. Bol se uglavnom smiruje na uobičajene analgetike. 

Ukoliko je bol izuzetno jak, oko drugog dana nakon vađenja zuba, najčešće govorimo o alveolitu. U daljem tekstu ćemo ovu komplikaciju posebno obraditi.

Ukoliko nakon vađenja zuba bol ne prestaje već se pojačava u narednim danima, uvek treba isključiti mogućnost zaostatka dela zuba u alveoli ili preloma dela okolne kosti. Takvi delovi često vode u infekciju rane i time se i bol pojačava. 

Infekcija rane nakon vađenja zuba jeste moguća i neprijatna komplikacija. Pristupa se traženju i eliminaciji uzroka infekcije, ordiniranju antibiotika i daljem praćenju do smirivanja simptoma. 

Moguće je i da pacijent nakon vađenja zuba dođe kući i u periodu kada slabi dejstvo anestezije dolazi do obilnog krvarenja. Svako krvarenje mora da se sanira odmah nakon vađenja zuba, što posebno važi za pacijente sa oboljenjima krvi i za one koji uzimaju terapiju za razređivanje krvi. Ovakvi pacijenti su unapred, u odnosu na svoj zdravstveni status, pripremljeni za vađenje zuba.

Ukoliko osetite jak bol ili bilo koju drugu senzaciju u periodu zarastanja rane nakon vađenja zuba, potrebno je da se javite stomatologu kako bi eventualna komplikacija bikla sanirana.

Svaka intervencija, ma koliko po prirodi jednostavna bila, može da se zakomplikuje. 

U toku vađenja zuba može da dođe:

– do preloma zubne krune ili korena;

– do povrede ili rasklaćenja susednog zuba ili zuba u suprotnoj vilici;

– do povrede ili preloma okolne kosti;

– „iščašenja“ donje vilice pa čak i do preloma cele vilice. 

Osim tvdrog okolnog tkiva, moguće su povrede i mekog tkiva u smislu nagnječenja usne, cepanja desni, povrede i nagnječenja mekog tkiva poda usta i jezika.

Okolne strukture poput maksilarnog sinusa takođe mogu da budu povređene, a ako dođe do povrede donjoviličnog nerva javlja se privremena ili trajna utrnutost donje usne sa iste strane. 

Moguće je lomljenje instrumenata, obilno krvarenje iz rane, gutanje ili aspiracija sadržaja. 

U odnosu na vrstu komplikacije preduzimaju se određene mere i ista rešava u što kraćem vremenskom periodu.

 Da li su to uočljivo beli i ravni zubi, ili nešto mirnija varijanta? Da li smatrate da holivudski osmeh treba da se odmah uoči? Da se vidi da su zubi rađeni ili da niko ne primeti?

 Ranije je bilo moderno da osmeh bude što je moguće svetliji, cenjeni su bili beli zubi, takozvani „keramički“. Ljudi su generalno smatrali da će takav osmeh da ih podmladi. 

Međutim, u praksi se dešava potpuno suprotno, veštački izgled zuba po pravilu dodaje godine na osobu. 

Kao i plastična hirurgija, i estetska stomatologija je krenula drugim smerom. Danas je „in“ imati prirodno svetle (ne nužno bele) zube i nikako ne bi smelo da se primete da su rađeni. Zubi nisu potpuno glatke površine, imaju površinski reljef baš kao prirodni zubi. Posebno se radi na providnim sečnim ivicama, odsjaju i prelivanju boja. Podrazumeva se da nisu ravni i jednake dužine.

Postoje jasno definisane estetske smernice kako uraditi prirodne zube i to nije ni malo lako. Upravo zbog znatno komplikovanije procedure i mnogo više utrošenog vremena za prirodan osmeh u odnosu na „veštački“, ovaj osmeh se danas ređe radi a više košta.  Ali definitivno je vredan toga, jer na licu nam se prvo primeti osmeh. A lep, prirodan i mladalački osmeh kažu sva vrata otvara.

Da li smatrate da su vaše desni previše vidljive dok se smejete? Idealno je da se prilikom umerenog osmeha vide samo ružičasti trouglići desni između prednjih zuba. Vratovi centralnih sekutića (jedinica) su blago pokriveni gornjom usnom i desni iznad njih se ne vide. 

Ako je kod vas vidljivost desni izraženija, verovatno se radi o gummy smile. Ovakva pojava nastaje zbog neadekvatnog odnosa gornje vilice i gornje usne prilikom smeha. 

Kod nekoga je problem u vilici (previše izražena), kod nekoga u gornjoj usni (previše se podiže prilikom smeha), a kod nekoga kombinacija pomenutog.

Gummy smile možemo rešavati na više načina a koji bismo upotrebili kod vas zavisi od vaše anatomije i dinamike mišića. 

Najmanje invazivan metod je gingivektomija (preoblikovanje desni). Najređe se radi u cilju korekcije gummy smile jer ima najviše ograničenja. 

Takođe neinvazivan metod je aplikacija botoxa, nakon čega nije moguće da se podigne visoko gornja usna ali je omogućen normalan, prirodan osmeh. Ako ste u pravim rukama, niko ne može da primeti da ste radili botox. 

Sledeći korak, ako je neophodan i ako situacija dozvoljava, je preoblikovanje vilične kosti iznad vratova zuba (osteoplastika). Ako ni to nije dovoljno, gummy smile možemo rešiti uz pomoć ortodontske vuče i pomeranja zuba zajedno sa koštanim tkivom. 

U brojnim situacijama radimo i kombinaciju svih pomenutih metoda. Obratite nam se kako bismo zajedno osmislili postizanje lepog osmeha kod vas.

Najčešći neiznikli ili impaktirani zubi su umnjaci, ali osim njih to mogu biti i očnjaci, premolari (petice ili četvorke), pa iako ređe, čak i šestice ili sedmice.

Gornji očnjaci najčešće ostaju impaktirani zbog nedostatka prostora za njihov smeštaj u vilici u kojoj su već iznikli sekutići i premolari. Impaktirani očnjaci retko daju komplikacije ali ponekad se može zapaziti labavljenje susednog zuba jer takav očnjak neretko resorbuje kost oko susednog zuba. 

Donji očnjaci najčešće ostaju impaktirani zbog nepravilnog položaja klice zuba. 

Kod nosioca totalnih proteza uvek je mudro izvaditi impaktiran zub pre izrade proteze, jer ona može da pritiska deo gde se nalazi zub i time uzrokuje bolove i ostale komplikacije. 

Sama hirurška tehnika vađenja impaktiranih (neizniklih) zuba zavisi od lokalizacije zuba. Izvodi se u lokalnoj anesteziji, traje oko 30 do 60 minuta u proseku. Postoperativni period je uobičajen, bol nije izražen, po potrebi se uzimaju analgetici i antibiotici. Manji ili veći otok je praateća pojava svake hirurške intervencije. Otok ne mora da se javi ako je hirurški pristup imapktiranog zuba kroz nepce.

Ako ste primetili da je na nekim mestima ogoljen vrat zuba i da su se povukle desni, postoji razlog za brigu. 

Na mestima gde su se povukle desni, povukla se i vilična kost a zub ostao bez tog dela koštane potpore. To je početak začaranog kruga, u takvim situacijama bakterije lakše upadaju u prostore oko vrata zuba i izazivaju dalje povlačenje kosti i desni. Na samom kraju ovog puta, zub ostaje bez koštane potpore, počinje da se ljulja te dolazi do gubitka zuba. 

Desni, kao i kost se povlače iz više razloga:

– preveliki i neadekvatan pritisak žvakanja na taj zub;

– suviše grubo četkanje zuba;

–  tanak i osetljiv biotip desni…

Kako biste sprečili dalje i dublje posledice neophodno je prvo ukloniti uzrok povlačenja a potom nadoknaditi izgubljeno tkivo. Razne su metode i tehnike kojima možemo da zaustavimo i eliminišemo ove procese. 

Povučene desni jesu razlog za brigu.

Javite nam se dok je još vreme.

Pacijenti ovu intervenciju često nazivaju i „presecanje korena“. Jedan deo intervencije se upravo i odnosi na presecanje i odstranjenje vrha korena. 

Često pitanje je zašto se radi apikotomija i koji je njen cilj. Pa da objasnimo. 

Ukoliko se karijes zuba ne sanira na vreme, dolazi do prolaska bakterija do zubnog živca a kroz živac i do vrha korena pa kroz njega u kost. U kosti bakterije prave infekciju koju nazivamo granulom. Tako nelečen granulom može da se širi i uvećava kroz kost. 

Granulom može da se leči i konzervativno, bez uključivanja hirurških intervencija. Ako takvo lečenje ne uspe, pristupa se apikotomiji, odnosno resekciji vrha korena. Hirurškim pristupom, u uslovima lokalne anestezije dođe se do vrha korena, isti se preseca i odstranjuje iz kosti zajedno sa granulomom (infekcijom). Zub (koren) se zatvara ili preko svog vrha ili iz kruničnog pravca i rana se ušije. 

Postoperativni tok je uobičajen kao i kod ostalih hirurških intervencija.

Modrice su relativno česte nakon hirurške intervencije u ustima. Te intervencije mogu da budu obično vađenje zuba, hirurško vađenje zuba, presecanje vrha korena (apikotomija), hirurško vađenje umnjaka ili bilo koja druga intervencija.

Modrice mogu da nastanu zbog brojnih razloga – povreda krvnog suda u toku intervencije, prirodne slabosti i pojačane propustljivosti krvnih sudova, kod brojnih oboljenja krvi ili krvnih sudova i slično. Mogu da se jave kao tačkice, trakice, mrlje ili kao klasična modrica.

U početku su mrko ljubičaste boje, potom prelaze u plavkastu, zelenkastu, žutu boju i na kraju koža iznad prethodne modrice poprima svoju normalnu boju. 

U večini situacija, kod inače zdravih pacijenata, modrica nije nešto što nas mnogo zabrinjava, iako može da bude dobra podloga za razvoj infekcije. 

U slučaju nastanka modrice uobičajeno ordiniramo antibiotike.

Pacijenti nam se relativno često jave zbog bolova umnjaka. Po pravilu ti bolovi se šire kroz donju vilicu sa iste strane a neretko i u predeo uha i slepoočnice. 

Kod mlađih osoba, dok umnjak još raste, bolovi se javljaju zbog samo rasta zuba. Ukoliko umnjak raste u pravilnom položaju bolovi ne moraju biti izraženi, ali ako „gura“ susedne zube i u nepravilnom je položaju bolovi su znatno izraženiji. 

I kod starijih i mlađih pacijenata veoma jaki bolovi nastaju zbog infekcije oko umnjaka ili zbog dubokog karijesa zuba koji je već došao do živca.

Večita dilema naših pacijenata ali nažalost nema konkretnog odgovora. 

Na težinu ili lakoću hirurškog vađenja umnjaka utiču brojni faktori:

– oblik korenova umnjaka, što su korenovi zakrivljeniji, divergentniji, zub je teže izvaditi

– gustina okolne kosti – u gornjoj vilici kost je mekša te je u većini slučajeva lakše hirurški izvaditi gornji umnjak

– pristupačnost regije – i kod gornjeg i kod donjeg umnjaka ponekada postoji otežan pristup pa je i sama intervencija komplikovanija

– u gornjoj vilici prilikom hirurškog vađenja umnjaka može doći do „otvaranja sinusa“ jer je isti u blizini ili u kontaktu sa umnjakom. Ova komplikacija se relativno jednostavno rešava u toku same intervencije. 

– u donjoj vilici umnjak može da bude u blizini donjoviličnog nerva zbog čega mora da se obrati posebna pažnja te takva situacija znatno usporava hirurško vađenje zuba.

Jeste, moguće je. Svaki zub može da ostane „zarobljen“ u kosti, odnosno da iz nekog razloga ne izraste u ustima u toku normalnog perioda nicanja. Najčešće su to umnjaci, ali mogu da budu i očnjaci, premolari, pa čak i sekutići. 

Hirurške tehnike kod vađenja ovih zuba su različite i ponajviše zavise od položaja neizniklog zuba u kosti i u odnosu na susedne zube. 

U nekim situacijama ovi zubi se i ne vade, već se oslobađaju od kosti i ortodontskim putem izvlače i postavljaju u zubni niz.

Sve zavisi u kom položaju se nalazi umnjak. 

Ako je delimično nikao i onemogućava pravilno čišćenje može da utiče na nastanak karijesa susednog zuba, oštećenja korena susednog zuba ili parodontalnih džepova. Naravno, iz istih razloga karijes može da nastane i na samom umnjaku a nesaniran karijes izaziva jake bolove.

Kada postoje neiznikli ili delimično iznikli umnjaci kod dece, prvo se procenjuje da li je takav umnjak u pravilnom položaju i da li postoji mogućnost da se smesti u zubni niz.
Vrlo su često u ovaku odluku uključeni i ortodonti, jer nije retkost da umnjak ostaje u kosti upravo zbog nerazvijenosti vilice i zbog nedostatka prostora za smeštaj. 

Ako se hirurško vađenje zuba odvija u sklopu ortodontske terapije, procenu o tome kada vaditi zub donosi ortodont. Uglavnom je to između 13 i 16 godina starosti deteta. Vađenje zuba u ovom periodu je najjednostavnije a sa dete dovoljno saradljivo.

Hirurško vađenje umnjaka izgleda slično bilo kojoj drugoj oralno hirurškoj operaciji. Nakon adekvatne dijagnoze i terapijskog plana pristupa se intervenciji.

Prvi korak je priprema pacijenta, davanje anestezije, odgovarajućih lekova protiv bolova i otoka. Sledi priprema sterilnog radnog polja. Umnjaku se pristupa tako što se odignu desni, eventualno ukloni manji deo vilične kosti ili se preseče i ceo zub. Nakon vađenja zuba, rana se ušije, a konci obično uklanjanju nakon 7 dana. 

Za svo vreme rada pacijent je pod anestezijom, ne oseća nikakve bolove. Ukoliko se seku umnjak ili kost neophodno je da radi stomatoloska mašina a to se čuje i izgleda poput uobičajene popravke zuba.

Umnjaci ili osmice su poslednji zubi u gornjem i donjem nizu. Obično niču od 20. do 25. godine života. Mogu da niknu uobičajeno, kao i bilo koji drugi zubi u vilici, a može se desiti da u toku nicanja prave probleme. 

Umnjak koji je izrastao i nalazi se u pravilnom položaju ponaša se kao i bilo koji drugi zub, učestvuje u žvakanju, uobičajeno se pere i održava.

Problem mogu da naprave umnajci koji su u nepravilnom položaju, delimično izrasli a delimično prekriveni sa kosti. Takav umnjak se uklanja hirurškim putem tj. operacija umnjaka je preporučena.

Umnjaci su, u odnosu na ostale zube u vilicama najviše podložni vadjenu, a razlozi su brojni. Često se dešava da umnjaci nemaju dovoljno prostora da u potpunosti niknu te delimično niknu dok im jedan deo ostane u kosti. Ili ceo ostane u kosti. Takve umnjake zovemo impaktirani ili poluimpaktirani umnjaci. 

Međutim nisu svi delimično izrasli umnjaci predviđeni za vađenje. 

Ukoliko svojim nepravilnim položajem uzrokuju nastanak infekcije umnjak svakako treba izvaditi. Isto važi i ako svojim rastom indukuje nepravilan polozaj ostalih zuba, ako izaziva karijes ili oštećenje korena susednog zuba, ako izaziva bolove i slično.

Ako imate neiznikao umnjak, ne znači da morate da ga vadite. Procena o tome da li vaditi impaktiran umnjak ili ne zavisi od brojnih faktora. 

Kod dece se uglavnom procenjuje da li umnjak može da nikne i da se smesti u zubni niz. 

Kod odraslih pacijenata u obzir se uzima postojanje eventualnih tegoba ili komplikacija koje umnjak izaziva, a znatnu ulogu imaju i godine pacijenta.

Upala umnjaka je termin koji često čujemo od pacijenata a zapravo se najčešće radi o upali mekog  tkiva (desni) oko umnjaka što nazivamo perikoronitis. Najčešće zahvata donje umnjake, posebno ako su delimično iznikli, odnosno ako im je kruna prekrivena desnima. U ovim situacijama je otežano čišćenje oko umnjaka, bakterije zapadaju između zuba i desni i prave džepove u kosti (parodontalne džepove) koji čine još veći rezervoar bakterija.

Ako dođe do upale umnjaka tj. perikoronitisa, gotovo je neophodno ordinirati antibiotike i po mogućstvu izvaditi umnjak što pre. Ukoliko umnjak nije moguće izvaditi uobičajenim već hirurškim putem, prvo se sanira infekcija a tek nakon toga pristupa hirurškom vađenju. 

Perikoronitis treba ozbiljno shvatiti i javiti se lekaru što pre. Ovde je vreme veoma važno, jer infekcija iz predela umnjaka se ponekad vrlo brzo širi u okolne regije, vrat, pod usta a preko ovih predela dalje u grudni koš. Što se brže infekcija dijagnostikuje to je jednostavnije njeno lečenje.

Najčešći razlog zašto se ovo dešava je da umnjak nema prostora u zubnom nizu da nikne. Takođe uzrok može biti i nepravilan položaj klice zuba, prisustvo prepreka na putu nicanja kao što su prekobrojni zubi, promene u kosti, zadebljanja sluzokože. U retkim situacijama neiznikle umnjake možemo da nađemo u sklopu neki generalizovanih bolesti i sindroma.

Ne, nije. Otok je normalna pojava nakon svake hirurške intervencije (apikotomija, hirurško vađenje zuba, ugradnja implanta, nadogradnja kosti) i nastaje kao odgovor tkiva na traumu. Takav otok se naziva „hladni“ otok, ne predstavlja infekciju, niti zahteva terapiju. Spontano se povlači nakon 4 do 7 dana.

Uobičajeno je da se nakon i pre hirurške intervencije daju određeni lekovi protiv otoka te ga oni donekle suprimiraju. Pojavu otoka treba da imate u vidu zbog eventualnog planiranja vaših socijalnih kontakata. Ali nema potrebe da vas otok ovog tipa zabrinjava jer je zdravstveno bezopasan.

Lečenje ovih infekcija zavisi od više faktora:

– veličine infekcije;

– toka infekcije (da li je akutna ili hronična)

– starosti pacijenta i eventualnog prisustva opštih oboljenja.

Prvi korak je uglavnom konzervativno lečenje infekcije(bez hirurgije), posebno kod hroničnih infekcija. Ono podrazumeva „lečenje živca“, odnosno endodontsku terapiju koja je u većini situacija uspešna i dovoljna. 

Kada nije moguće endodontsko lečenje ili ono ne bude uspešno (a ponekad postoje objektivni razlozi zašto ne bude uspešno), pristupa se hirurškoj intervenciji – apikotomija ili resekcija vrha korena.

Na svu sreću veoma retko, infekcija na vrhu korena se završava vađenjem zuba.

Infekcije na vrhu korena mogu da nastanu iz više razloga a uvek nastaju kod zuba kod kojih živac više nije vitalan. Najčešće je to zbog nelečenog i dubokog karijesa zuba. Neretko se infekcija na vrhu korena zuba javlja i zbog neujednačenog pritiska na taj zub tokom žvakanja što nazivamo okluzalna trauma. Takođe bilo koja druga trauma na zub može da dovede do izumiranja živca i nastanka sledstvene infekcije. 

Neadekvatno prethodno lečenje živca (endodontska terapija) mogu da rezultuju infekcijom na vrhu korena. 

Ove infekcije mogu da budu akutne i tada se manifestuju bolom zuba na dodir ili pritisak, ponekad i spontanim bolovima bez pritiska. Predeo sluzokože u projekciji vrha korena je crven i osetljiv na dodir prstom ili jezikom. Javlja se otok ili fistula (otvor iz koga može da se drenira gnoj). 

Ako je infekcija na vrhu korena hroničnog karaktera može da prođe bez ikakvih simptoma, pacijenti često i ne znaju da postoji a otkriva se slučajno, na pregledu kod stomatologa analizom rendgen snimka. 

U obe situacije zub može da potamni što pouzdano može da signalizira da nerv u zubu više nije vitalan i da je moguće da se pojavi infekcija na vrhu korena.